Bloger slučajni

NAJVIŠE SE ČOVEK RAZOČARA

Život — Autor verica66 @ 09:34
Najviše se čovek razočara očekujući od drugih ono što je sam spreman dati. Jer da dobije poziv čoveka kog smatra prijateljem u pola noći bi skočio i potražio ga da mu pomogne, bez obzira na vreme i okolnosti. Ali kada se sam nađe u teškoj situaciji, nikoga na vidiku, čak ni onih koji su se zaklinjali da će uvek biti s njime, da ga neće ostaviti ni onda kada mu je najteže. Kada vidi da je ostao sam shvati da je zapravo celo vreme pogrešno procenjivao druge. Najviše se čovek razočara očekujući od drugih ono što je sam spreman dati. Očekuje od ljudi da mu kažu istinu o sebi kao što im on redovno govori sve ono istinito o sebi, očekuje da ga drugi ne zavlače, da ne razgovaraju s figom u džepu*, da nemaju jednu priču pred njime a neku drugu pred drugima, očekuje da će ga podržati u njegovim snovima, ne izrugivati se njegovim idealima, ohrabriti ga u njegovim nastojanjima. A onda se na kraju razočara, jer vidi da je davao nekome kome nije trebalo već je samo koristio, i shvati da dobrota iza sebe traži mudrost, i da se sva ona iskrenost na kraju može se pretvoriti u nož koji će mu neko zabiti u leđa. Razočara se jer ljudi ne govore ono što misle već govore kako se od njih očekuje i što smatraju da će im osigurati neku prednost u životu, te bez problema nameste masku i priviknu se na sve. Razočara se čovek i shvati da treba drugačije živeti, da ne treba svakome otvoriti srce, da ne treba svima razglašavati svoje planove već se može sve to diskretnije reći i učiniti. Shvati tako čovek na pogreškama da se reč prijateljstvo svuda rasipa ali da jako malo ima onoga stvarnoga u onome što ljudi govore. I na kraju ostaje čoveku samo skratiti svoja očekivanja, pronaći svoj mali iskreni krug ljudi i mudrije živeti svoj život Preuzeto sa https://odknjigedoduse.com/2017/12/06/najvise-se-covek-razocara-ocekujuci-od-drugih-ono-sto-je-sam-spreman-dati/

SRODNE DUŠE

Život, BELEŠKE — Autor verica66 @ 21:49


Zašto Srodne duše dolaze u naše živote?

 


Kosmos uvek ima nešto da nam poruči. Na nama je da li ćemo ga čuti...Postoje tri načina na koja srodna duša može doći u naše živote, a to je: s razlogom, na određeni period i za celi život. Važno je znati ove razlike jer kada znate zašto je srodna duša došla u vaš život, možete znati što očekivati od te veze.

Dolazak srodne duše s razlogom

Kad naiđete na srodnu dušu s razlogom, ona je tu kako bi zadovoljila određenu potrebu koja je izražena u vašem životu. Možda vam je potrebno vodstvo, pomoć kroz teška vremena, podrška, dubina razgovora ili jednostavno fizička, emocionalna ili duhovna prisutnost. To može trajati na trenutak ili doživotno, zavisno o kojoj vrsti odnosa se radi.

Dolazak srodne duše na određeni period

Srodne duše ponekad se pojave na određeni period, ponekad čak samo na trenutak. Ti ljudi mogu poslužiti kao katalizatori za razmenu, rast i učenje ili se pojave u trenutku kada moramo nadvladati svoje strahove, ranjivost, kada trebamo nekoga kako bi protresao naš sustav verovanja ili kada trebamo otkriti talent kojeg nismo svesni. Bez obzira na razlog, ove srodne duše s nama ostaju samo jedan period i odlaze kada ispune svoju svrhu.

Dolazak srodne duše za celi život

Kada se srodna duša pojavi kako bi ostala s nama celi život, to su uglavnom veze Blizanačkih duša. Pomažu nam da savladamo lekcije koje su tako duboke, tako komplikovane da zahtevaju uvek mnogo ljubavi kako bi se duboko apsorbirale.U takvoj vezi, snaga jedne osobe koristi se za jačanje druge osobe.
Između tih duša vlada sklad, mirnoća i sve teče tako dobro da ostaju doživotno zajedno. Ti odnosi su retki i dragoceni kao fini dragulji i mi bi se trebali osećati neizmerno blagoslovljeni ako ih susretnemo u našim životima.
Određene duše imati će osećaj kao da se poznaju iz prošlog života.Služe nam kao ogledala. Ono što vidimo u drugoj duši odražava našu vlastitu dušu.


MOJ REIKI PUT

Život — Autor verica66 @ 10:35
Jedan od najvećih izazova sa kojim se susrećemo na putu samorazvoja je reakcija na tuđe komentare. Ovde prvenstveno mislim na negativne jer na pozitivne komentare svi reagujemo na isti način. Dugo sam imala potrebu "da se obračunam" sa onim ko je napisao neki ružan komentar. Mislila sam da nema pravo tako da piše. Onda sam došla u fazu da odreagujem u sebi ali teška srca ne odgovorim ništa. To je bio napredak. Sada sve više primećujem da me ne dotiču takvi komentari kao pre. Sve više razumem da su ti komentari odraz emocije koju nosi ta osoba u sebi. To nema veze sa mnom već sa bolom te osobe. Bude mi čak i žao jer znam da je ta osoba nesrećna, da nije probašla sreću u sebi. U isto vreme sam srećna što vidim koliko sam ja lično napredovala. Shvatila sam da svako ima pravo da komentariše. Pitanje je samo kako ćemo mi na to reagovati. Kako vi reagujete na negativne komentare? Navlačite li bokserske rukavice ili toj osobi šaljete ljubav i želju da spozna radost u sebi?

NE DOZVOLITE NIKOME!

Život — Autor verica66 @ 22:44
Ne dozvolite nikome da vas spusti toliko nisko da ih mrzite. Oslobodite ih iz vašeg života i nastavite dalje sa mirom u svom srcu. Život je kratak i ne vrijedi gubiti vrijeme pokušavajući shvatiti ljude ili da im bilo što dokazujete. Jedina osoba kojoj morate nešto dokazati ste VI. Nastojite da budete najbolja osoba koja možete biti, budite jaki i idite dalje. Držeći se gorčine i bijesa samo ćete ometati svoju sreću. Vaš život je suviše dragocjen da biste proveli još malo vremena u brizi o nekome tko vam ne donosi sreću. Pozdravite ih i poželite im dobro. Na kraju, učinili su vas jačom osobom. I oni će ugledati svjetlost jednog dana. Nikola Zaharijev

NAVIKA

Život — Autor verica66 @ 22:33
Navikne čovek na sve.. Da živi sa pola duše.. Da stvara neki svoj svet.. U koji smešta svoje snove.. Maštanja.. Želje.. Navikne da preboli ,nepreboljeno.. Da izdrži ,neizdrživo.. Navikne da se tuđoj sreći raduje.. Da hoda na vrhovima prstiju, da ne bi tugu probudio.. Navikne da čuva dete u sebi.. Nedajući mu da odraste.. Da se slomi bez buke.. I opet iznova sastavi.. Da se poput trave, kada ga zgaze,ispravi.. Navikne čovek na sve..

TREBA MI....

Život — Autor verica66 @ 01:47
Treba mi malo samoće, distanca od svega. Previše sam umorna od pogrešnih i pravih ma od svakakvih ljudi. Umorna sam od toga da budem jaka i da se sa životom takmičim ko će jače udariti koga i ko će kome više u inat ići. Treba mi samo mir, iskren zagrljaj i tišina. Nekog, koga ću nazvati i plakati, a da taj netko se neće smejati mojim suzama. Nekog, s kim ću biti slaba jer je on dovoljno jak za oboje. Nekog s kim mogu biti žena, jer sam previše puta bila veće muško od onih s kojima sam bila!

BARIJERE

Život — Autor verica66 @ 15:54
Koliko ljudi ima svoje vlastite barijere? Smatram da ih većina nas posjeduje. Toliko radimo na sebi ali i dalje se te barijere nastavljaju pojavljivati. Shvatila sam da većina tih barijera spada u jednu od 4 kategorije: kriticizam, ogorčenost, strah ili krivica. To su one četiri na kojima najviše radimo, one koje nam najviše smetaju. Hajdemo udahnuti duboko… Ako ste sa sobom donijeli neka svoje opterećenja, za trenutak ih ostavite iza sebe… I moje misli idu na sve strane, sve stvari koje se događaju oko mene, ali ja sada sve to puštam… da bi mogla samo jednostavno biti ovdje i fokusirati se da budem s vama. Došli smo ovdje da bi otpustili svoje barijere. Želimo naučiti nešto što je možda drugačije, a za to nismo znali ranije.. Svako od nas je došao ovdje kako bi nešto pustio… Recimo sebi da smo spremi i voljni da otpustimo, to ne mora biti teško i ne moramo se boriti. Ne moramo slušati eho prošlosti, čak i ako ga čujemo, samo ćemo ga otpustiti… Ovdje smo da bismo naučili nešto novo i ako svatko od nas danas primi samo jednu jedinu rečenicu koja nam može pomoći da poboljšamo kvalitet našeg života onda je to fantastično! Zamislite kako bi bilo predivno da svaki dan dobijemo jednu rečenicu nečega što bi nam pomoglo da pustimo prošlost i unesemo nešto novo. Sve na čemu radimo jeste naše razumijevanje, svjesnost i znanje. I nema koristi od toga da se kažnjavamo zbog stvari koje ne znamo, ili gdje se trenutno nalazimo… bolje je da tu energiju uložimo da naučimo ono što možemo o sebi i shvatimo što je je ono što trebamo otpustiti. Smatram da je naš najveći problem taj što većina nas nema ni najmanju predstavu o tome što bi bilo dobro da otpustimo. Mi znamo što ne funkcionira i znamo što želimo u svom životu, ali ne znamo što je prepreka tome. Jedna od stvari koju želim postići je da nam pomognem da uvidimo što je ono što nam ne dopušta da napredujemo. Šta nas to vuče nazad? Uviđam da mnoge stvari koje nas drže u mjestu spadaju u oblasti kriticizma, ogorčenosti, straha ili krivice. I ako na momenat zastanete i osvrnete se na sopstvene načine razmišljanja i sopstvene probleme i stvari koje vas vuku na dole u koje kategorije spadaju, u vašem slučaju? Možda spadaju u dvije-tri. Je li to osjećanje straha ili krivice, koje se stalno izbija na površinu? Ogorčenost? Jeste li vrlo kritična osoba? Koja je vaša barijera? Zapamtite, naša iskustva uvijek reflektiraju naša unutrašnja vjerovanja. I ako hoćete saznati koja su vaša unutrašnja uvjerenja, dovoljno je da se samo osvrnete na svoja životna iskustva. Ako pogledate ljude u vašem životu ili druge stvari, možete shvatiti u što vjerujete u svom životu, jer su sva naša iskustva ogledalo naših unutrašnjih uvjerenja. I neka od njih su predivna! I to su stvari sa kojima radimo i koja nam pomažu da lako tečemo kroz život. Neka od njih su vrlo negativna i zastarjela, istrošena su i nemaju više smisla. Naučili smo ih kada smo imali 2-3 godine, i još uvijek ih koristimo.Ali najveće blokade od svih su ove četiri, i to ću vam stalno ponavljati. Kriticizam, ogorčenost, strah i krivica – to su najveće blokade na našem putu. Znam da ste me mnogo puta čuli da govorim kako je ljubav prema sebi najmoćnija stvar koju možemo učiniti. I tada sve teče. Sve predivno teče. Ne pričam o taštini ili aroganciji, jer to nije ljubav, to je uvek strah. Pričam o jednostavnom uvažavanju i poštovanju ovog predivnog bića koje jesmo. Male bebe znaju kako voljeti sebe. Vi ste svi rođeni u čistoj ljubavi. Ne postoji nijedna živa beba koja ikad kritizira svoje tijelo. Ili ikad kaže: Moji bokovi su preširoki! Jeste li ikad čuli bebu koja to kaže??? One su samo oduševljene i sretne što imaju tijelo! One uživaju u njemu, i vole sebe – svoje prste, sve u vezi sebe! One apsolultno obožavaju sebe, ispoljavaju svoja osećanja… Kada je beba sretna, vi to znate, kada je beba bijesna, cijelo susjedstvo to zna. Nikada se ne plaše pokazati ljudima kako se osjećaju i ispunjene su hrabrošću. I predivne su! I mi smo bili takvi. Morate se sjetiti da ste bili puni hrabrosti, ljubavi i da ste obožavali sebe kada ste bili vrlo mali… I onda se dogodi odrastanje, i počnemo slušati ljude koji su uplašeni ili kritični ili ogorčeni ili u osjećaju krivice. I mnogi od nas smo odrasli uz takve ljude. Ako ste odrasli u obitelji gdje je kriticizam bio standardna stvar onda ćete i vi odrasti u osobu koja na sve gleda kritično, bit ćete osoba koja kritizira. Vjerovatno ćete kritizirati i sebe, i druge ljude i nećete uživati u životu ni približno koliko biste mogli. Ako ste odrasli u obitelji gdje vam nije bilo dozvoljeno izraziti bijes onda ste ili osoba koja je prestravljena od bijesa ili ga konstantno gutate i dopuštate mu da boravi u vašem tijelu. Ako ste odrasli u obitelji gdje su svi bili manipulirani krivicom onda ćete vjerovatno i sami to raditi, i bit ćete osoba koja trči naokolo i ponavlja: Izvini, izvini.. I nikada ne tražite stvari direktno jer ćete uvijek željeti manipulirati nekom osobom. To su stari obrasci razmišljanja naših roditelja, i lako je kriviti njih ili našu okolinu u kojoj smo odrasli i djetinjstvo, ali problem u tome je što nas to drži zaglavljene u jednoj točki, u ulozi žrtve. A to nije korisno ni za koga, tako samo nastavljamo imati probleme. Zapamtite, sada ste vi roditelj. Nema veze što su vaši roditelji govorili, ili što je bilo tko drugi radio, nema veze što ste do sada naučili. Jedino je bitno što sada birate misliti i govoriti, jer ste vi jedina osoba u svom umu i vi birate svoje misli. Mogu vam pričati gomilu predivnih stvari, ali ako vi izaberete da ih ne poslušate, onda neće funkcionirati za vas. Vi ste uvijek glavni i vi stvarate svoj život i svoj svijet.Ja znam da je najmoćnija afirmacija, koju ikad možete upotrijebiti sljedeća: Ja volim i podržavam sebe. Ja volim i podržavam sebe… A kada prvi put to kažete zapanjujuće je što sve izađe na površinu. Mnogo puta kada to kažemo gomila negativnih poruka izađe na površinu. I to je zapanjujuće jer nam daje priliku da upoznamo koja nam to prepreka stoji na putu cijeli život. Ako ne čujete svoje negativne poruke vi ne znate što vam stoji na putu. Kada počnete govoriti afirmaciju Ja volim i podržavam sebe, bitno je da obratite pažnju na sve negativne poruke koje vam dolaze. Zato što su one vaša prepreka, i kada biste ih mogli zapisati to bi bilo predivno, jer je to vaše blago, “ovo je nešto što mi zaista smeta na mome putu i stvara probleme… “ Zapamtite, mi biramo kako mislimo i mi možemo izabrati da promenimo način na koji razmišljamo. To je uvek naš izbor.

JEDNOM MI JE OTAC REKAO....

Život — Autor verica66 @ 23:02
Nekako sam stekla naviku da u večernjim časovima, dok odmaram čitam o raznim temama. Tako naiđem na jednu životnu mudrost. Pre bih rekla savet vredan . Asociralo me na svog oca, savete koje mi je davao još u ranom detinjstvu. To je bio retko dobar, pravičan i otac savremenih pogleda na život. Podeliću ovaj savet sa vama dragi blogeri, vama koji volite čitati. Mislim da će vam se dopasti viđenje jednog roditelja. Jednom mi je otac rekao : Draga kćeri, želim da odrasteš u pametnu ženu, majku i kćerku. Da imaš lep život, da nađeš muškarca s kojim ćeš uživati danima, a ne da plačeš zbog njega noćima, i njegovi hirova. - Kakav on treba biti? -upitala sam oca. - Slušaj kćeri : Nije mi važno ako ne bude igrao golf sa mnom, sve dok se bude igrao sa decom koju ćeš mu roditi i dok sa njima uživa u svim onim divnim i frustrirajućim situacijama koje i ti meni priređuješ. Nije mi važno koliko će imati novaca, sve dok i ono malo što ima bude delio s tobom, a ne lumpovao noćima. Nije mi važno njegovo političko opredeljenje sve dok svakog jutra tebe, i vašu porodicu bude stavljao na pravo mesto u kući i u svom srcu. Nije mi važna boja njegove kože, sve dok sliku vašeg života boji strpljenjem, požrtvovanjem, ljubavlju i nežnošću. Ne zanima me njegova religija ili da li je uopšte religiozan : važno mi je da vrednuje ono sveto, a to je svaki trenutak života i vremena koje bude provodio sa tobom, i vašom decom. Na kraju malena, ako pronađeš takvog muškarca, a ja i on ne budemo imali ništa zajedničko, opet ću ga poštovati jer delimo ono najvažnije, a to je-tebe!

SMISAO ŽIVOTA

Život — Autor verica66 @ 23:55
Zar ima išta lepše nego nositi mir u vlastitom srcu? Živeti tiho, jednostavno i skromno. Držati se svoga puta kakav jeste, sa željom da ustaneš i sledeće jutro, doneseš osmeh sebi i drugima i da čvrsto grliš ono što imaš, ne dirajući ničije. Smisao života nije biti najbogatiji, najvažniji niti najuticajniji, već biti svoj, spokojan i zadovoljan...!!

SRODNA DUŠA

Život — Autor verica66 @ 16:17
Srodne duše nisu one koje su potpuno iste kao mi, već one koje imaju ključeve za sve naše brave i brave za sve naše ključeve - rekao je pre nekoliko decenija američki pisac i filozof Ričard Bah... Ništa nije slučajno što se u životu dešava pa ni ljubav! Koliko ste se puta zapitali da li je vasa ljubav neka opet cudna slucajnost, ili je mozda jednostavno vasa sudbina? Koliko puta vam je upravo ta ljubav usmerila kasnije tokove zivota? Da li je sudbinska ljubav cudna stvar ili naprosto istinska sreca? Na kraju krajeva, verujete li u nju? Srodne duše predstavljaju moćnu i jedinstvenu energiju. Sudbina i vreme su dva najvažnija elementa u susretu dve srodne duše. Ovo su specifične inkarnacije koje se ponavljaju na obrascima vremena iznova i iznova. Njihov izazov u ovom životu je da pronađu jedni druge. Srodne duše odlikuje vrlo snažna magnetska privlačnost. Snažna energija koja je uočljiva već pri prvom susretu donosi i određen emocionalni naboj. Ovo je najverniji oblik ljubavi koji postoji. Srodne duše su skupine duša koje putuju zajedno u mnogim životima. Kada pomislimo na svoju srodnu dušu, pomislimo na bogat ljubavni i romantični odnos. Iako je to istina, kroz svoju srodnu dušu uvek moramo naučiti i određene lekcije. Ove skupine duša su uvek zajedno u inkarnacijama. Kada se susretnemo sa svojom srodnom dušom, imamo osećaj da tu osobu poznajemo već dugo. Međutim, u ovakvim odnosima veoma često ima previše izazova. U tom pogledu, postoji određena hijerarhija, kada je u su u pitanju srodne, odnosno karmički odnosi. No, postoje različite vrste srodnih duša, u skladu sa različitim vrstama životnih lekcija. Srodne duše uvek osećaju duboku ljubav i međusobno poštovanje. Čak i ako je njihov odnos težak s’ vremena na vreme, oni podržavaju i neguju jedni druge u svojim ambicijama, željama i dostignućima na svim nivoima- mentalnim, fizičkim i emocionalnim. Sudbina je kao rok, ono sto se mora dogoditi u odredjeno vreme, ono sto je negde, ko zna gde, zapisano i sto se mora dogoditi pod svaku cenu.....Ko veruje,taj i doživi

BORBA SA SOBOM

Život — Autor verica66 @ 13:12
Umorila sam se...Puno su suza ove moje oči isplakale.... Puno je želja srcu ostalo neispunjeno... Lomio me život... Gazili me oni za koje sam verovala da su mi prijatelji... Previše sam toga oprostila... Ponešto zaboravila... Čuvam one koji su mi posle svakog pada pomogli da ustanem... Njima poklanjam osmeh... Lepu reč... Nemam više... Ali ne odustajem... U prašini pokupim poslednju mrvicu snage i nastavim da se borim.. Ponekad sa sobom, ponekad sa ljudima... Dok se borim , dobro je... Znam, živa sam..

SRCE NIJE KAMEN

Život — Autor verica66 @ 10:49
Nikada ne shvaćaj nečiju ljubav olako i ne igraj se s ljudskim osećanjima...Ne koristi dobrotu onoga ko te voli, već mu uzvrati još više...ali neka bude iskreno. Onoga koga ne želiš u svome životu, skupi hrabrosti i reci...bole će, ali bolje da boli nego da te savest jednom zapeče i vrati ti duplo više...Ako možeš voli...ako ne, nemoj ni počinjati nešto za šta znaš da će povrediti onoga drugog...Život je prekratak da ranjavaš sebe i druge...treba nastojati biti sretan koliko je moguće...

DRUGA SANSA

Život — Autor verica66 @ 17:58
A sta ako je zivot samo jedan krug koji nam iznova postavlja iste prepreke i izazove, pusta nas da gresimo i nesto naucimo i onda nas ponovo vrati na pocetnu tacku? Na onu kljucnu tacku da sa nje ponovo krenemo, mozda kljucni period ili godinu u nasem zivotu, kada smo bili najzadovoljniji sobom i najsigurniji, kada smo se najlepse osecali i bili najsrecniji. Da nam pokaze da je sve ovo bila samo jedna skola zivota, period ucenja i sazrevanja, period patnje i tuge, kada smo sami birali svoje greske i sami iz njih ucili. Sta je sada ovo? Druga sansa? Zivot? Pravi put? Nesto kao...ok, sve do ove tacke bilo je dobro, par godina zivotnih lekcija i samara ti je dobro doslo, ajmo sada da krenemo pravim putem.. Verujem da svi mi imamo tu jednu godinu koju pamtimo. Moja je bila 2007. Zavrsila fakultet sa najvisim ocenama, nasla posao o kojem nisam mogla ni sanjati, najlepse izgledala, najbolje se osecala, konacno stavila tacku na dugogodisnju vezu koja me je unistavala, upoznala neke divne i drage ljude koji su mi dali snage, volje, vetar u ledja, bila okruzena pravim prijateljima, konacno uspostavila dobre odnose sa roditeljima, najbolje se provodila, najvise izlazila, imala dovoljno novca da mogu da priustim sebi sta zelim, kako zelim i gde zelim...bila zadovoljna i srecna... Kako se dalje odvijalo ovih nekoliko godina, ne pamtim ni sama. Tek svaku godinu brojim po nekim sitnim trenucima radosti, pozitivnih momentima i to je sve. A krenula u buduce dane sa toliko elana, sa toliko volje i snova. Gde su oni nestali? Mozda sam ih gubila po putu, a neko drugi ih sakupljao? A opet, kada se osvrnem iza sebe, ne mogu da budem skroz nezadovoljna. Nista posebno od zivota nisam trazila ni ocekivala, pa ipak, pruzio mi je mnogo vise radosti i trenutaka o kojima se nisam usdjivala ni mastati, a opet...to nekako nije bilo to... Mnogo vise padova nego uspona, mnogo vise razocarenja od radosti. Cini mi se da sam do tada znala samo sta ne zelim u zivotu, ne i sta stvarno zelim. Mozda je u tome i bila poenta price. Da sama spoznam sebe, svoju dusu, svoje vrednosti, svoje zelje, shvatim ko su mi pravi prijatelji, odvojim bitne od nebitnih stvari, napravim prioritete... Opet si tu gde si i tada bila, na pocetku, par godina starija i iskusnija, sa malo bora da te podsete da si dovoljno zrela i svesna sebe, svoje proslosti, svojih gresaka, svojih mana i vrlina, svojih reci i dela, dovoljno pametna da sada znas sta zelis, a ne sta ne zelis. Deja vu... Ili sta god? Zivot? Druga sansa?... A sta ako je zivot samo jedan krug koji nam na nasem putu postavlja prepreke i izazove, pusta nas da gresimo i nesto naucimo i onda nas ponovo vrati na pocetnu tacku. Na onu kljucnu tacku, mozda kljucni period ili godinu u nasem zivotu, kada smo bili najzadovoljniji sobom i najsigurniji, kada smo se najlepse osecali i bili najsrecniji. Da nam pokaze da je sve ovo bila samo jedna skola zivota, period ucenja i sazrevanja, period patnje i tuge, kada smo sami birali svoje greske i sami ucili iz njih. Da nam jasno pokaze na konkretnim znakovima i konkretnim stvarima gde smo zastali da bi ucili, sta smo sve doznali i shvatili, koliko sada sebe bolje poznajemo da bi mogli ispravno svoje potencijale da iskoristimo, kako da sacuvamo sebe od drugih i od sebe samih, a i da nam za neke stvari da pecat i potpis da su bile ispravne.

Powered by blog.rs