Bloger slučajni

LAKO JE POSTATI OTAC, MNOGO TEŽE JE OSTATI OTAC - TATA

Generalna, Ljudi — Autor verica66 @ 14:27
Svaki muškarac može da bude otac, ali baš svaki. Čak i detetu koje nije njegovo. Otac je pravna kategorija, on je ono „ime oca“ iz dokumenata. I kada je ta rubrika iz nekog razloga prazna svi znamo da taj otac negde postoji, skriven iz nekog razloga, dobrog ili lošeg. S tim da je ovo drugo češće. Otac može biti odgovoran. Može ići redovno na roditeljske sastanke, može da prati napredovanje svog deteta, može biti zabrinut  kada se dete razboli. Može redovno da plaća alimentaciju, ako je situacija takva.  A može i sve suprotno od toga. Može mu se, jer je takav otac. Očevima se cepa košulja kada se dete rodi. Očevi tada časte. Neki očevi se tada raduju, neki misle da se raduju, neki se prave da se raduju. Neki se kriju. Tate su već druga priča. Nije svaki otac tata, kao što ne mora svaki tata da bude otac,  jer tatom te proglašava dete. Tata je titula koju moraš da zaslužiš. Koliko god je lako definisati oca, toliko je teško odrediti kada se otac pretvara u tatu. Viđao sam očeve koji su vrlo brižni, naročito sa bebama. Viđao sam ih kod zubara, kod lekara, u zoološkom vrtu, cirkusu ili školi. Na svadbi. Lako se među njima prepoznaju tate, mada se mnogi ne upuštaju u tu procenu. Smatraju da je dovoljno to što je otac odgovoran i što mu se dete obraća sa „tata“. Jer mnogi očevi bi da budu tate bez da se stvarno potrude da razumeju ko je tata i zašto je tata. Nisu očevi obavezno krivi za to, mnogi od njih su imali oca, a nisu imali tatu. Mada su verovali da imaju ili su ih u to drugi ubeđivali. Zato svaki otac svakoga dana treba da se preispituje da li je tata ili je otac. Tata može da bude strog, može da podvikne. Tata može da se naljuti, sve može kao i otac. Jedino što tata ne bije, batine su za očeve. Ali tati  je dete uvek na prvom mestu, pre svakog posla, hobija i svake zabave sa društvom. Očevi su više za red. Tate se ponekad prave da zavode red, ali svi znaju da tata samo traži način da dostojanstveno popusti. Očevi mogu biti nezadovoljni, tate tuguju. Otac je ponosan, tata je srećan. Otac se penje na kamen koji je tati pao sa srca. Otac tvrdi da moraš bolje. Tata ti kaže da možeš bolje. Sledeći put. Otac veruje u tvoje sposobnosti, tata veruje u tebe. Čak i kada ne možeš da dobaciš do koša ili da rešiš zadatak iz matematike. Otac misli da je njegovo dete bolje od druge dece, tata se ne bavi drugom decom nego svojim detetom, kakvo god da je. Tata se ne takmiči. Otac očekuje rezultate, tata osmehe. Očevi, kada se skupe, hvale se svojom decom ili zavide jedni drugima. Kada se sastanu tate oni se raduju ili pate zbog tuđe dece kao da su njihova jer znaju kako je svakom tati. Otac je prisutan, a tata je tu. Čak i kada ti nije blizu jer je na putu ili ne živi s tobom. S ocem možeš da budeš prijatelj, čak i drugar, tata je uvek i samo tata.  Nema dodatnih kvalifikacija. U životu možeš da naiđeš na muškarca kojeg ćeš smatrati drugim ocem, ali tata može biti samo jedan. Pravi tata uvek za sebe misli da je loš tata. Jer dobar tata zna šta je sve mogao da uradi bolje, a iz ko zna kog razloga nije. Tatu bole greške koje je napravio, grube odluke i reči koje je pravdao vaspitavanjem. Tata sebi minuse upisuje debelim crtama, a tvoji plusevi su mu kao soliteri. U stalnom je strahu da je samo otac, srednje slovo. Otac misli da sve što radi radi za tvoje dobro. Otac misli na tvoju budućnost. Tata misli na sadašnjost. Tatu ne možeš da razočaraš, ali možeš da ga povrediš. Možeš misliti i tvrditi za sebe da si dobar otac, a to mogu i drugi da potvrde. Ali samo tvoje dete može da kaže jesi li ili nisi dobar tata. Tuđi komplimenti su tu beznačajni. Oca ti zovu kada nešto zabrljaš. Ako ti kažu da dovedeš tatu,  očekuju da dođe otac. Jer otac zna da kazni, dok tata pokušava da razume. Ali kada te druga deca kinje jer zvanično nemaš oca ili nije deo tvog života uvek govore kako nemaš tatu. Deca znaju da svako ima oca, ali da je nedostatak tate bolan. Oca možeš da izgubiš. Tata je s tobom i kada nije tu. Bez obzira gde je, na ovom ili onom svetu. Tata  bdi nad tobom od kako si se rodio, najpre sluša da li dišeš, onda sluša kako dišeš, posle se brine gde dišeš, s kim dišeš i šta dišeš. S tatom pričaš i kada više nije tu, tek kada zauvek ode shvatiš koliko mu toga duguješ, neizrečenog. Ne zbog njega, njemu je dovoljno što postojiš, već zbog sebe. Tata te nikada neće ostaviti, ako ode na kraj sveta naći će način da ti se javi, da te ohrabri. Da te pita i da te čuje. Neće te špijunirati čak ni kada iz daleka, skriven, gleda kako ulaziš u školu ili ideš na prvi ljubavni sastanak. Nemoj nikada da pomisliš da je tata slabija verzija oca. Treba mnogo više snage i ljubavi, često i hrabrosti  da bi bio tata. Ali tatu moraš da slušaš, dok ocu možeš da se suprotstavljaš. Ko ne sluša tatu bolje mu je, možda, da ima samo oca. Poneki otac može da bude svačiji junak ili idol. Tata je samo tvoj heroj. Njegovi podvizi su drugima beznačajne i svakodnevne stvari, a za tebe su pomeranje planina. I svaka njegova pohvala, koliko god da ih dobiješ, svakodnevno, vredi više od svake nagrade. Pitaj nekoga ko je dobio najveće nagrade, ako ne veruješ. Tuđi očevi mogu biti viši, snažniji, pametniji ili bogatiji. Tata je najveći i najjači čovek koga znaš. Tatu ne porediš sa drugim tatama, besmisleno je, ne možeš imati boljeg tatu. Kao što ni on ne želi bolje dete od tebe, ako je tata. Tata je majstor, tata-mata. Otac je kolac, ponekad samo novac. Oca ti psuju. U psovkama nema mesta za tatu. Kada te vređaju preko tate, u toj uvredi uvek ima neke zavisti. Ili si „tatin sin“ ili ti je nešto omogućio „tatica“, koga nema sada da te odbrani. Otac misli da pred njim ne treba da imaš tajne, tata kuca i kada ti ulazi u sobu. Otac te pita šta želiš, tata ti otvara vidike. Ako si otac velika je šteta da ne pokušaš da budeš tata. Što se mene tiče, ja sam odnedavno ćale. Članak je nastao u okviru kampanje “Super tata” podržane od strane Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) i CARE International Balkans i deo je globalne kampanje o očinstvu – MenCare. Preuzeto sa sajta: Misli pozitivno Autor: Zoran Stanojević

ŠETNJA I PREDNOSTI SLOBODE

Generalna — Autor verica66 @ 12:33
Uvek koristite lepe dane za setnju i uzivanje, iskoristite sve moguce trenutke da stvarate uspomene, iskoristite sva leta i prolece, jeseni i zime da se smejete, tugujete, patite, volite i radujete se sa dragim ljudima koji vas okruzuju. Birajte ljude slicne vama ili pak razlicite, ali razlicite na onaj nacin da vama savrseno odgovaraju i uzivajte u svakom trenutku provedenom sa njima. Jer, svi se mi pre ili kasnije rastajemo jedni sa drugima. Svako svojim putem nastavlja dalje. Cak i onda, ako se ne rastajemo, menjaju se okolnosti i one nas polako udaljavaju… Moja iskustva govore u prilog tome. Imam par dobrih prijateljica koje nazalost zive daleko od mene. Delimo mi svakodnevna desavanja preko skype-a,, viber-a, …a opet, nikada to ne moze da se poredi sa onim kada se sretnemo i pogledamo u oci. Koji jos virtuelni poljubac ili zagrljaj moze da se poredi sa pravim? Koji jos smajli ili tuzic moze da zameni onaj iskreni pogled kojim je nemoguce sakriti srecu, ni tugu, bes, razocarenje i sva druga osecanja. Zatim, imam i drugarice koje su udate. A sa njima sve manje prica o momcima, sve vise o deci i svakodnevnim obavezama, sve manje o izlascima, sve vise o kuvanju…I kad izadjemo, sve manje ludovanja, a vise gledanja na sat i razmenjivanja poruka sa muzevima. Ali, ne prodje nijedan susret, a da ne pomenemo neki stari dogadjaj, nase stare price, neke bezbrizne godine. Sve mi na kraju svaka svom muskarcu, svaka svojoj porodici. Njihov savet meni (a moj vama) je da uzivam dok jos mogu, da izlazim sto vise, da radim na sebi i svim stvarima koje me cine srecnom, jer ce doci dani kada ce za to biti sve manje vremena i mogucnosti Zato koristite trenutke sa svojim prijateljicama. Ti trenuci su vaši zauvek i svaki je jedinstven i neponovljiv.

ILI ME NE DIRAJ ILI ME NE PUŠTAJ....

Generalna — Autor verica66 @ 22:42
A, neka si ti mene povredio… Odavno sam ja emotivno osakacenja, jedna rana vise-manje... Znas, ja sam jaka zena. Prezivecu i tebe jednog dana. Moj problem nisi ti. Moj problem je kako sebe da prezivim. Sebe opet sa nekim drugim? Sebe opreznu i uzdrzanu na pocetku, razumnu i misterioznu, ali onu sebe koja te prvim poljupcem i dodirom pusta u svoj zivot i daje ti sansu da je ili volis ili povredis… I tebi i onom pre tebe i svakom posle tebe…. Da li se zapitate ponekad jeste li samo jedne od onih zeljnih ljubavi? Ili ste samo pogresne birale? Ili je pogresno to sto niste birale, nego su oni birali vas? Jeste i vi jedan on nas buntovnika, koji ne veruje u pravila ponasanja u ljubavi? Kakva je to ljubav zasnovana na kalkulacijima, igricama, uspostavljanjem pravila? I da li je to ljubav uopste? Koliko god sigurnosti, novca, poklona, putovanja i ostalih materijalnih stvari zena pored muskarca imala, ako nema postovanja, paznje i makar malo ljubavi, nijedna zena nikada nece biti ni srecna ni zadovoljna, a ni verna... To je ono malo sto nam je potrebno da budemo srecni, a sto nam cesto nedostaje. Na kraju, da ne sudim…mozda neka i hoce? Samo, ja nisam ta. Mene nemoj voleti jedan trenutak, jedan dan, jednu noc. Nemoj me voleti da bi nekog drugog zaboravio. Nemoj me nikada ljubiti iz nekog drugog razloga, a koji nisam ja. Jer, ja tebe nisam, a verujem da ni nekog sledeceg necu. Mene moras bar mrvicu voleti. U stvari, ja tebe moram bar mrvicu voleti. Ti mene moras obozavati! Svaka zena na ovom svetu zasluzuje da bude necija princeza. Mozda povremeno, usled surovosti zivota zapostavimo to, ali nama je voleti i biti voljen sustina zivota. Zato, ako me ikada sretnes i pomislis kako bi ti i ja mozda mogli… razmisli jos jednom, a onda… Ili me ne diraj ili me ne pustaj.

Koliko vredi prijatelj?

Generalna — Autor verica66 @ 19:02
Dok napolju Sunce nemilosrdno greje, zauzela sam hlad uz osveženje i odlučila da protresem neka pitanja oko teme " Prijateljstvo ". Došao je i taj trenutak da se sagleda pravo stanje, gde smo bili i gde smo sada. Znamo svi iz životnog iskustva da se prijateljstvo, ( nazvaću ga pravo) stiče kroz dugi niz godina. U mom slučaju, do skoro sam bila ubeđena da je iskreno, spontano i da mu nikad kraja biti neće. Ali koliko sam se prevarila u proceni realnog stanja. U prilog tome ću reći: " Ma koliko se trudila da sam fer, uvek pri ruci kada je najpotrebnije na kraju se ispostavilo da sam jedna mala, bezvredna ličnost koja se može odstraniti i zamenuti drugim. prijateljem. Da li je baš tako? Prijatelj nije deo odeće koji se nakon upotrebe može baciti, ili u krajnjem slučaju koristiti prema upotrebi. Prijatelj, je onaj ko je uvek tu u dobru i zlu. Mnogi ne shvate pravo značenje prijateljstva sve dok im ne okrenu leđa. Okrenuću se i na društvene mreže. Zašto? To je klasičan primer nepoštovanja, koristoljublja i svega lošeg. E i to sve zavisi koliko i koje ličnosti imaš u prijateljima. Recimo na Facebooku, u bliske prijatelje odvojiš ljude koje poznaješ duže vreme. Misliš da si ih upoznao ali se ispostavi da ti nikad nisu bili bliski. Kako blizak prijatelj može hladno da te blokira? Dovoljno da ne igraš po njegovim pravilima i odmah si u nevolji. Glupost, zar ne ? Rekla bih da postoji vladavina jačeg, egoisti i ljudi bez emocija. Tužna slika u Srbiji. Gde se izgubilo razumevanje, poštovanje, o ljubavi da ne govorim. Sve se vrti oko korusti. Kao da su zavladali roboti, programirani prema uputstvu. Sve dok se tako bude događalo vrlo brzo će mo postati nacija koja je bez prijatelja, predata samoj sebi. Navela bih pred kraj ovog teksta. Primetno je da veliki broj poseduje ego, ego koji je najveći neprijatelj čoveka. Reč " Izvini " u našem rečniku je sve ređa. Mnogo toga negativnog u našem narodu.....

Powered by blog.rs