Bloger slučajni

MOJ REIKI PUT

Život — Autor verica66 @ 10:35
Jedan od najvećih izazova sa kojim se susrećemo na putu samorazvoja je reakcija na tuđe komentare. Ovde prvenstveno mislim na negativne jer na pozitivne komentare svi reagujemo na isti način. Dugo sam imala potrebu "da se obračunam" sa onim ko je napisao neki ružan komentar. Mislila sam da nema pravo tako da piše. Onda sam došla u fazu da odreagujem u sebi ali teška srca ne odgovorim ništa. To je bio napredak. Sada sve više primećujem da me ne dotiču takvi komentari kao pre. Sve više razumem da su ti komentari odraz emocije koju nosi ta osoba u sebi. To nema veze sa mnom već sa bolom te osobe. Bude mi čak i žao jer znam da je ta osoba nesrećna, da nije probašla sreću u sebi. U isto vreme sam srećna što vidim koliko sam ja lično napredovala. Shvatila sam da svako ima pravo da komentariše. Pitanje je samo kako ćemo mi na to reagovati. Kako vi reagujete na negativne komentare? Navlačite li bokserske rukavice ili toj osobi šaljete ljubav i želju da spozna radost u sebi?

NE DOZVOLITE NIKOME!

Život — Autor verica66 @ 22:44
Ne dozvolite nikome da vas spusti toliko nisko da ih mrzite. Oslobodite ih iz vašeg života i nastavite dalje sa mirom u svom srcu. Život je kratak i ne vrijedi gubiti vrijeme pokušavajući shvatiti ljude ili da im bilo što dokazujete. Jedina osoba kojoj morate nešto dokazati ste VI. Nastojite da budete najbolja osoba koja možete biti, budite jaki i idite dalje. Držeći se gorčine i bijesa samo ćete ometati svoju sreću. Vaš život je suviše dragocjen da biste proveli još malo vremena u brizi o nekome tko vam ne donosi sreću. Pozdravite ih i poželite im dobro. Na kraju, učinili su vas jačom osobom. I oni će ugledati svjetlost jednog dana. Nikola Zaharijev

Sumiranje nekih utisaka

UTISCI — Autor verica66 @ 16:46
Dođu neki dani kad zastaneš i onako uz kafu sabereš utiske života. U svemu tome, uopšteno gledajući ne možeš da nađeš ono pozitivno u ljudima. Gde se to izgubilo, samo Bog zna. Retkost da naiđeš na čoveka među ljudima sa kojem bi mogao razgovarati. Većina je prezauzeta boravkom na raznim društvenim mrežama, Vajberu, Skajpu i sl.Sve te virtualne i veštačke tvorevine moderne tehnologije ni u kom slučaju ne mogu zamenuti trenutke provedene bez tih modernih tehnologija. #onokad uz kafu ćaskaš sa svojim bliskim prijateljima.

NAVIKA

Život — Autor verica66 @ 22:33
Navikne čovek na sve.. Da živi sa pola duše.. Da stvara neki svoj svet.. U koji smešta svoje snove.. Maštanja.. Želje.. Navikne da preboli ,nepreboljeno.. Da izdrži ,neizdrživo.. Navikne da se tuđoj sreći raduje.. Da hoda na vrhovima prstiju, da ne bi tugu probudio.. Navikne da čuva dete u sebi.. Nedajući mu da odraste.. Da se slomi bez buke.. I opet iznova sastavi.. Da se poput trave, kada ga zgaze,ispravi.. Navikne čovek na sve..

DOBRO MI DOŠLA JESENI

BELEŠKE — Autor verica66 @ 16:41

Na moje prozore,
mrzovoljno se naslanja mrak
okružena ćutanjem
posmatram lišce,
koje se povija na drvetu.
uzdah se ote;
Dobro mi došla, jeseni ...
Prisećam se te vecčeri
naših ustreptalih pogleda
i muzike koja
još svira u mojim grudima
on se igra svakoga dana
sa mojim mislima.
pokušavam da verujem
u srećan završetak ...
Osluškujem vetar
izmedju nas - praznina
plašim se samoće
daljine, puste bile
ne mogu usne da mu dodirnem ...
Zamračiće mesec
odsjaj u mojim očima
što gledaju beskrajnom čežnjom
a on čeka i ruke širi....
kad bi' mogla, učinila bih sve,
što ljubav čini sa srećnima ...!

TREBA MI....

Život — Autor verica66 @ 01:47
Treba mi malo samoće, distanca od svega. Previše sam umorna od pogrešnih i pravih ma od svakakvih ljudi. Umorna sam od toga da budem jaka i da se sa životom takmičim ko će jače udariti koga i ko će kome više u inat ići. Treba mi samo mir, iskren zagrljaj i tišina. Nekog, koga ću nazvati i plakati, a da taj netko se neće smejati mojim suzama. Nekog, s kim ću biti slaba jer je on dovoljno jak za oboje. Nekog s kim mogu biti žena, jer sam previše puta bila veće muško od onih s kojima sam bila!

BARIJERE

Život — Autor verica66 @ 15:54
Koliko ljudi ima svoje vlastite barijere? Smatram da ih većina nas posjeduje. Toliko radimo na sebi ali i dalje se te barijere nastavljaju pojavljivati. Shvatila sam da većina tih barijera spada u jednu od 4 kategorije: kriticizam, ogorčenost, strah ili krivica. To su one četiri na kojima najviše radimo, one koje nam najviše smetaju. Hajdemo udahnuti duboko… Ako ste sa sobom donijeli neka svoje opterećenja, za trenutak ih ostavite iza sebe… I moje misli idu na sve strane, sve stvari koje se događaju oko mene, ali ja sada sve to puštam… da bi mogla samo jednostavno biti ovdje i fokusirati se da budem s vama. Došli smo ovdje da bi otpustili svoje barijere. Želimo naučiti nešto što je možda drugačije, a za to nismo znali ranije.. Svako od nas je došao ovdje kako bi nešto pustio… Recimo sebi da smo spremi i voljni da otpustimo, to ne mora biti teško i ne moramo se boriti. Ne moramo slušati eho prošlosti, čak i ako ga čujemo, samo ćemo ga otpustiti… Ovdje smo da bismo naučili nešto novo i ako svatko od nas danas primi samo jednu jedinu rečenicu koja nam može pomoći da poboljšamo kvalitet našeg života onda je to fantastično! Zamislite kako bi bilo predivno da svaki dan dobijemo jednu rečenicu nečega što bi nam pomoglo da pustimo prošlost i unesemo nešto novo. Sve na čemu radimo jeste naše razumijevanje, svjesnost i znanje. I nema koristi od toga da se kažnjavamo zbog stvari koje ne znamo, ili gdje se trenutno nalazimo… bolje je da tu energiju uložimo da naučimo ono što možemo o sebi i shvatimo što je je ono što trebamo otpustiti. Smatram da je naš najveći problem taj što većina nas nema ni najmanju predstavu o tome što bi bilo dobro da otpustimo. Mi znamo što ne funkcionira i znamo što želimo u svom životu, ali ne znamo što je prepreka tome. Jedna od stvari koju želim postići je da nam pomognem da uvidimo što je ono što nam ne dopušta da napredujemo. Šta nas to vuče nazad? Uviđam da mnoge stvari koje nas drže u mjestu spadaju u oblasti kriticizma, ogorčenosti, straha ili krivice. I ako na momenat zastanete i osvrnete se na sopstvene načine razmišljanja i sopstvene probleme i stvari koje vas vuku na dole u koje kategorije spadaju, u vašem slučaju? Možda spadaju u dvije-tri. Je li to osjećanje straha ili krivice, koje se stalno izbija na površinu? Ogorčenost? Jeste li vrlo kritična osoba? Koja je vaša barijera? Zapamtite, naša iskustva uvijek reflektiraju naša unutrašnja vjerovanja. I ako hoćete saznati koja su vaša unutrašnja uvjerenja, dovoljno je da se samo osvrnete na svoja životna iskustva. Ako pogledate ljude u vašem životu ili druge stvari, možete shvatiti u što vjerujete u svom životu, jer su sva naša iskustva ogledalo naših unutrašnjih uvjerenja. I neka od njih su predivna! I to su stvari sa kojima radimo i koja nam pomažu da lako tečemo kroz život. Neka od njih su vrlo negativna i zastarjela, istrošena su i nemaju više smisla. Naučili smo ih kada smo imali 2-3 godine, i još uvijek ih koristimo.Ali najveće blokade od svih su ove četiri, i to ću vam stalno ponavljati. Kriticizam, ogorčenost, strah i krivica – to su najveće blokade na našem putu. Znam da ste me mnogo puta čuli da govorim kako je ljubav prema sebi najmoćnija stvar koju možemo učiniti. I tada sve teče. Sve predivno teče. Ne pričam o taštini ili aroganciji, jer to nije ljubav, to je uvek strah. Pričam o jednostavnom uvažavanju i poštovanju ovog predivnog bića koje jesmo. Male bebe znaju kako voljeti sebe. Vi ste svi rođeni u čistoj ljubavi. Ne postoji nijedna živa beba koja ikad kritizira svoje tijelo. Ili ikad kaže: Moji bokovi su preširoki! Jeste li ikad čuli bebu koja to kaže??? One su samo oduševljene i sretne što imaju tijelo! One uživaju u njemu, i vole sebe – svoje prste, sve u vezi sebe! One apsolultno obožavaju sebe, ispoljavaju svoja osećanja… Kada je beba sretna, vi to znate, kada je beba bijesna, cijelo susjedstvo to zna. Nikada se ne plaše pokazati ljudima kako se osjećaju i ispunjene su hrabrošću. I predivne su! I mi smo bili takvi. Morate se sjetiti da ste bili puni hrabrosti, ljubavi i da ste obožavali sebe kada ste bili vrlo mali… I onda se dogodi odrastanje, i počnemo slušati ljude koji su uplašeni ili kritični ili ogorčeni ili u osjećaju krivice. I mnogi od nas smo odrasli uz takve ljude. Ako ste odrasli u obitelji gdje je kriticizam bio standardna stvar onda ćete i vi odrasti u osobu koja na sve gleda kritično, bit ćete osoba koja kritizira. Vjerovatno ćete kritizirati i sebe, i druge ljude i nećete uživati u životu ni približno koliko biste mogli. Ako ste odrasli u obitelji gdje vam nije bilo dozvoljeno izraziti bijes onda ste ili osoba koja je prestravljena od bijesa ili ga konstantno gutate i dopuštate mu da boravi u vašem tijelu. Ako ste odrasli u obitelji gdje su svi bili manipulirani krivicom onda ćete vjerovatno i sami to raditi, i bit ćete osoba koja trči naokolo i ponavlja: Izvini, izvini.. I nikada ne tražite stvari direktno jer ćete uvijek željeti manipulirati nekom osobom. To su stari obrasci razmišljanja naših roditelja, i lako je kriviti njih ili našu okolinu u kojoj smo odrasli i djetinjstvo, ali problem u tome je što nas to drži zaglavljene u jednoj točki, u ulozi žrtve. A to nije korisno ni za koga, tako samo nastavljamo imati probleme. Zapamtite, sada ste vi roditelj. Nema veze što su vaši roditelji govorili, ili što je bilo tko drugi radio, nema veze što ste do sada naučili. Jedino je bitno što sada birate misliti i govoriti, jer ste vi jedina osoba u svom umu i vi birate svoje misli. Mogu vam pričati gomilu predivnih stvari, ali ako vi izaberete da ih ne poslušate, onda neće funkcionirati za vas. Vi ste uvijek glavni i vi stvarate svoj život i svoj svijet.Ja znam da je najmoćnija afirmacija, koju ikad možete upotrijebiti sljedeća: Ja volim i podržavam sebe. Ja volim i podržavam sebe… A kada prvi put to kažete zapanjujuće je što sve izađe na površinu. Mnogo puta kada to kažemo gomila negativnih poruka izađe na površinu. I to je zapanjujuće jer nam daje priliku da upoznamo koja nam to prepreka stoji na putu cijeli život. Ako ne čujete svoje negativne poruke vi ne znate što vam stoji na putu. Kada počnete govoriti afirmaciju Ja volim i podržavam sebe, bitno je da obratite pažnju na sve negativne poruke koje vam dolaze. Zato što su one vaša prepreka, i kada biste ih mogli zapisati to bi bilo predivno, jer je to vaše blago, “ovo je nešto što mi zaista smeta na mome putu i stvara probleme… “ Zapamtite, mi biramo kako mislimo i mi možemo izabrati da promenimo način na koji razmišljamo. To je uvek naš izbor.

KAKO U NOVU VEZU NAKON RASKIDA ?

Ljubav — Autor verica66 @ 17:56
Koliko vremena je potrebno da slomljeno srce "zaceli" i kada smo spremni za novu ljubav? - Pod pojmom “slomljenog srca” podrazumeva se patnja i tuga zbog gubitka ljubavi i emocionalne veze. Ostavljeni je tužan, povređen, razočaran, besan, depresivan, misli da se svet srušio i da nikada više neće biti srećan. Moguće su i različite kombinacije ovih osećanja, kao i njihovo dnevno variranje. U psihološkom smislu proces tugovanja je normalna ljudska reakcija na gubitak, u ovom slučaju emocionalne veze i partnerstva. Nešto što je postojalo i bilo nam jako važno, sada je nestalo, što neki ljudi ne mogu da prihvate i jako teško podnose. Kako se u emocionalnim odnosima i vezama “vezujemo”, posle raskida se “razvezujemo" od bliskosti koju smo stvorili. To je proces koji traje, za koji je potrebno vreme. Stvari se ne vraćaju na staro za par dana, čak ni onda kada mislimo da smo dobro, da nam raskid nije teško pao. Faza tugovanja je proces tokom kojeg preispitujemo uverenja i stavove, potrebno nam je vreme da shvatimo zašto nismo uspeli, zašto je sve propalo. Neki optimalan rok da se sredimo i nastavimo sa svojim životom je oko 6 meseci, ali to je zaista individualno i zavisi od mnogo faktora, naročito od uverenja o životu i ljubavi. Ljudi koji, na primer, smatraju da je ljubav sama po sebi svrha života, mnogo će se teže oporaviti od onih kojima je ljubav jedno od sredstava za postizanje onoga što podrazumevaju pod srećnim životom. Istraživanja pokazuju da se muškarci, po pravilu, posle raskida upuštaju u nove veze, dok žene češće samuju dok ne budu potpuno spremne da se ka nekom novom emotivno otvore. Koji recept je bolji, delotvorniji? - Ti različiti "pristupi" ne moraju da budu pravilo, ali se u praksi uglavnom događaju i to zbog toga što kod muškaraca postoji osećanje stida i sramote da pred drugima pokažu patnju. Misle da nije muški biti slab, pa veruju da se to što pate kosi sa snagom ličnosti i muškošću. Zbog toga ulaze u novu vezu kako bi što pre i sebi i drugima dokazali da su dobro, da su preboleli. To je potpuno pogrešno i netačno. Te nove veze obično ne uspevaju, što samo vodi u još veće razočaranje i patnju, konfuziju po pitanju emocija, nemogućnost da se realno sagleda ljubavi život, želje, očekivanja... Sa druge strane, tradicionalno vaspitanje mnogim ženama nametnulo je mišljenje da količina i dužina patnje dokazuje i pokazuje veličinu i snagu ljubavi koja je izgubljena. Međutim, takvim stavom i ponašanjem samo još više produbljuju i produžavaju patnju, nisu sposobne da se "saberu", emotivno srede i krenu dalje. Gledaju u stare zajedničke fotografije, prisećaju se lepih trenutaka, zamišljaju pomirenja.... i tako sebe samo podsećaju na gubitak, jačaju osećanja tuge i nezadovoljstva. Nisu sposobne da realno sagledaju vezu, da razmisle šta je do kraja dovelo, kao ni da shvate i svoje i partnerove greške. Najdelotvorniji "recept" za lečenje slomljenog srca je biti iskren prema sebi i naći sredinu - pustiti tugu da bude tu, odbolovati svoje, ali posle toga se okrenuti svom životu i drugim, novim emotivnim opcijama.

JEDNOM MI JE OTAC REKAO....

Život — Autor verica66 @ 23:02
Nekako sam stekla naviku da u večernjim časovima, dok odmaram čitam o raznim temama. Tako naiđem na jednu životnu mudrost. Pre bih rekla savet vredan . Asociralo me na svog oca, savete koje mi je davao još u ranom detinjstvu. To je bio retko dobar, pravičan i otac savremenih pogleda na život. Podeliću ovaj savet sa vama dragi blogeri, vama koji volite čitati. Mislim da će vam se dopasti viđenje jednog roditelja. Jednom mi je otac rekao : Draga kćeri, želim da odrasteš u pametnu ženu, majku i kćerku. Da imaš lep život, da nađeš muškarca s kojim ćeš uživati danima, a ne da plačeš zbog njega noćima, i njegovi hirova. - Kakav on treba biti? -upitala sam oca. - Slušaj kćeri : Nije mi važno ako ne bude igrao golf sa mnom, sve dok se bude igrao sa decom koju ćeš mu roditi i dok sa njima uživa u svim onim divnim i frustrirajućim situacijama koje i ti meni priređuješ. Nije mi važno koliko će imati novaca, sve dok i ono malo što ima bude delio s tobom, a ne lumpovao noćima. Nije mi važno njegovo političko opredeljenje sve dok svakog jutra tebe, i vašu porodicu bude stavljao na pravo mesto u kući i u svom srcu. Nije mi važna boja njegove kože, sve dok sliku vašeg života boji strpljenjem, požrtvovanjem, ljubavlju i nežnošću. Ne zanima me njegova religija ili da li je uopšte religiozan : važno mi je da vrednuje ono sveto, a to je svaki trenutak života i vremena koje bude provodio sa tobom, i vašom decom. Na kraju malena, ako pronađeš takvog muškarca, a ja i on ne budemo imali ništa zajedničko, opet ću ga poštovati jer delimo ono najvažnije, a to je-tebe!

KAD ŽENU VELIKOG SRCA POVREDIŠ DO SRŽI

Ženski kutak — Autor verica66 @ 15:43
“Opraštam, ali takođe učim lekciju. Neću te mrzeti, ali ti se nikad više neću toliko približiti kako me ne bi ponovo povredio. Ne želim da moj oproštaj postane moja glupost.” “Opraštam, ne zato što zaslužuješ oproštaj već zato što ja zaslužujem mir.” “Postoje dve vrste opraštanja. Ona kad oprostite i pružite im drugu šansu i ona kad oprostite i nastavite bez njih. Obe koristite mudro.” “Opraštam, ali to ne znači da prihvatam tvoje ponašanje ili ti verujem. Opraštam ti zbog sebe tako da mogu nastaviti sa životom.” “Opraštanje ne znači da prihvatam to što si uradio. Opraštanje znači da me ono što si uradio više ne kontroliše.” “Nikad nisam znala koliko sam jaka dok nije trebalo da oprostim nekome kome nije bilo žao i da prihvatim izvinjenje koje nikad nisam dobila.”

JEL' PREVIŠE ...?

Ljubav — Autor verica66 @ 20:44
Jel' previše ako poželim da mi svoj osmijeh upleteš u kosu da sa mnom putuje svugdje po svijetu, da uvijek čujem tvoj šapat radosti kada tišine zabole, da znam da sam nečije „moje“, da znam da postoji mjesto gdje sam sigurna od tuge, da zablistam najljepšim sjajem kada prošlost tiho zapeće. Jel' previše ako poželim da mi pjevušiš svoje rime da me miluju dok lebdim u svitanje, da mi postaneš najdraže nedostajanje. Jel' previše ako poželim da si zauvijek tu, da imamo naše tišine, da spojimo šapate i snove, da se niti jedan dan više ne zove nedostajanje nas. Jel' previše ako poželim da mi svoj osmijeh upleteš u kosu...

Zažmuri

Ljubav — Autor verica66 @ 15:19
U vremenu kad se najmanje stiže voleti nekog svim srcem i pokazati koliko ti je stalo na romantičan način, desilo se da su mi ovi predivni Satenski stihovi totalno promenili sliku koju sam prethodno imala o temi " Ljubav na romantičan način ". Šta može biti lepše i draže kad shvatiš da pravi romantičari nisu samo reč. S toga sam odlučila da ove divne stihove podelim sa vama dragi blogeri. Uživajte! Zazmuri Satenski stihovi Zazmuri. Izvan tebe nema niceg tako lepog, kao u tebi. Samo zazmuri i zeliš. Sve ostalo je moja zelja da ti ispunim zelju? Nauci da zelis tako da ti se cini da necu umeti da ispunim zeljeno, pa da se iznenadis kad shvatis da moras zeleti vise da bi me sustigla? Ponekad proviri, da proveris jesam li stvaran, nasmesi se, sto si sasava, pa si posumnjala. Zazmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima, vec na tvojoj kozi, jer je pod njom postalo tesno. Zazmuri. Ja sam tu da osetim sta vidis dok zmuris, da prepisem iz tebe i zapisem po tebi stihove iz sebe, inspirisane mojom zeljom da ti zelju ispunim. Lepa si, al' lepsa si kada zelis da budemo lepi, pa se pore otvore, da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje prođe ovaj trenutak vecnosti, podesen da kasni jedan svetlosni bljesak, taman toliko, koliko je potrebno da progledas dok zmuris.

LESKOVAČKA PRIČA

BELEŠKE — Autor verica66 @ 11:01
LESKOVAČKA..... SVI OBEĆAVAV PA POSLE OTAKZ DAVAV !IDU IZBORI MORA DA SE LAŽEMO ! MOJ OTKAZ Kude nas u Leskovac mlogo tešo do rabotu dođeš, ako si imaš nekog gore za merak si kroz život prođeš. Ko bajagi se mučiv radiv, a oni se s tuđu muku sladiv. Svaki budža si uzima koje si oće, pa si bere i onoj zabranjeno voće. Svi pričav i terav šegu, al nikoj ne sme da vikne ,,Enegu!" More nikoj ne sme da pisne i protiv vlas da vrisne. Kad počneš da zboriš pravdu da teraš, gazda te stisne njegova reč i pravo te pritisne. Pa se saviješ il poviješ, il puziš ili se guziš. Ako oćeš prav da staneš, s glavu dignutu da ideš, bez posla si ostaneš. Pa zatoj misli dal će zboriš ili će gazdu da dvoriš. Mož da si vikaš i bez rabotu da se slikaš. Pa ako oćeš s mene na tuj sliku vaćaj si priliku. Ja si otkaz dobi, mog sg da si bajem i na zvezde vzdan da si lajem

ZNAKOVI KOJI UPUĆUJU DA SREĆETE SRODNU DUŠU

Ljubav — Autor verica66 @ 23:35
Ljubav između dvoje ljudi čije se aure harmonično stapaju proizvodi vibracije o kojima pesnici pišu i ispoljavaju neverovatnu magičnost. Ponekad se događa da u trenutku kad se takav muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog. Oči se ne zovu bez razloga ogledalo duše. Ovakvih dvoje ljudi u trenutku osete nepobitnu činjenicu da su već bili, jesu, i da će uvek biti jedno; čak i onda kada je moguće da se stolećima opiru svojoj sudbini i pokušavaju izbeći jedno drugo. Ponekad bez ijedne izgovorene reči, oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu stići do jedinstva i da samo ako su zajedno mogu biti kompletni u svakom pogledu. Muškarac i žena, koji su pripadajuće duše, gotovo da ne moraju izgovarati reči Volim te … nijedan čovek ne može pokidati veze između njih dvoje, čak ni oni sami. Sila koja je njih dvoje tako kreirala, svemoćna je i neuništiva. Veza između njih dvoje može oslabiti, njihovo konačno ujedinjenje se može odgoditi, ali se ne mogu razdvojiti. Ona je utkana u točak vremena, diktirana višim vodstvom. Sigurno da je više od slučajnosti da se Pripadajuće Duše, od celog sveta nađu u istom trenutku na istom mestu. Određene duhovne energije su tu da brinu oko njihovih susreta, sa istom sigurnošću s kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa i te energije su vođene istim Univerzalnim Zakonom, zakonom Karme. Sudbinske veze ne mogu biti razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog Vremena u sadašnjem životu. Za vreme ovakvih razdoblja razdvojenosti, bez obzira na daljinu njihovog trajanja, obe osobe se osećaju vrlo usamljene, prazne i nekompletne. Pa ipak, i pored tih povremenih »praznih hodova« njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza među njima, bez obzira da li su međusobno udaljeni hiljadama milja. Ovakva »čuda« se mogu objasniti zakonima metafizike. Meta je rec grčkog porekla i znači iznad. Ljubav je puno više od običnih osećanja, ljubav je pozitivan elektroimpuls. Čak i onda kad se otkrije Pripadajuća Duša, vrlo često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja, koje izazivaju dugotrajni bol. Samo onda kad se kontinuirano praktiikuje tolerancija i praštanje, bol se može izbeći. Uzvraćanje na bol bolom, može samo izazvati još više obostranog bola, kroz karmičke uzročno-posledične efekte. Pesnik Emmett Fox je rekao:”Ne postoji razdaljina koju ljubav ne može premostiti, nema bolesti koju snažno odaslana ljubav ne može izlečiti. Ljubav može izvojevati sve pobede. Ona je koncentrisana kinetička energija, najjača sila u prirodi. Samo kad biste mogli održati ljubav celog života, ne bi bilo sna koji ne biste mogli pretvoriti u stvarnost.”

SMISAO ŽIVOTA

Život — Autor verica66 @ 23:55
Zar ima išta lepše nego nositi mir u vlastitom srcu? Živeti tiho, jednostavno i skromno. Držati se svoga puta kakav jeste, sa željom da ustaneš i sledeće jutro, doneseš osmeh sebi i drugima i da čvrsto grliš ono što imaš, ne dirajući ničije. Smisao života nije biti najbogatiji, najvažniji niti najuticajniji, već biti svoj, spokojan i zadovoljan...!!

Powered by blog.rs