Bloger slučajni

Uvek koristite lepe dane za setnju i uzivanje, iskoristite sve moguce trenutke da stvarate uspomene, iskoristite sva leta i prolece, jeseni i zime da se smejete, tugujete, patite, volite i radujete se sa dragim ljudima koji vas okruzuju. Birajte ljude slicne vama ili pak razlicite, ali razlicite na onaj nacin da vama savrseno odgovaraju i uzivajte u svakom trenutku provedenom sa njima. Jer, svi se mi pre ili kasnije rastajemo jedni sa drugima. Svako svojim putem nastavlja dalje. Cak i onda, ako se ne rastajemo, menjaju se okolnosti i one nas polako udaljavaju… Moja iskustva govore u prilog tome. Imam par dobrih prijateljica koje nazalost zive daleko od mene. Delimo mi svakodnevna desavanja preko skype-a,, viber-a, …a opet, nikada to ne moze da se poredi sa onim kada se sretnemo i pogledamo u oci. Koji jos virtuelni poljubac ili zagrljaj moze da se poredi sa pravim? Koji jos smajli ili tuzic moze da zameni onaj iskreni pogled kojim je nemoguce sakriti srecu, ni tugu, bes, razocarenje i sva druga osecanja. Zatim, imam i drugarice koje su udate. A sa njima sve manje prica o momcima, sve vise o deci i svakodnevnim obavezama, sve manje o izlascima, sve vise o kuvanju…I kad izadjemo, sve manje ludovanja, a vise gledanja na sat i razmenjivanja poruka sa muzevima. Ali, ne prodje nijedan susret, a da ne pomenemo neki stari dogadjaj, nase stare price, neke bezbrizne godine. Sve mi na kraju svaka svom muskarcu, svaka svojoj porodici. Njihov savet meni (a moj vama) je da uzivam dok jos mogu, da izlazim sto vise, da radim na sebi i svim stvarima koje me cine srecnom, jer ce doci dani kada ce za to biti sve manje vremena i mogucnosti Zato koristite trenutke sa svojim prijateljicama. Ti trenuci su vaši zauvek i svaki je jedinstven i neponovljiv.